Priča o Slobodanu Miliću – Peri: Šahista srcem i dušom

 

U tišini jedne zagušljive sobe, dok su figure stajale u večitom dijalogu na drvenoj tabli, Slobodan Milić – poznatiji kao Pera – promišljao je poteze ne samo u partiji, već i u životu. Bio je jedan od osnivača šahovskog kluba, ali mnogo više od toga: bio je duša tog kolektiva, primer posvećenosti i ljubavi prema igri koja ne trpi površnost.

 

Iako mu je šahovska literatura došla u ruke kasnije nego većini zaljubljenika u ovu igru, Pera je u godinama nakon osnivanja kluba nadoknadio izgubljeno vreme sa takvom strašću da su i mlađi i stariji igrači gledali u njega s poštovanjem. U njegovim partijama mogla se naslutiti glad za znanjem, hrabrost da rizikuje, ali i neobična upornost – onakva kakvu pokazuje samo neko ko je istinski zaljubljen.

 

Jedna od omiljenih anegdota koje prepričavaju članovi kluba dogodila se tokom jednog takmičenja kada je Pera, potpuno zadubljen u analizu partije koju je upravo završio, sat vremena pokušavao da otključa hotelsku sobu… olovkom. Nije bilo ironije u tome – samo duboka usredsređenost i tipična šahovska izolacija od stvarnog sveta.

 

Na šahovskom polju, Pera nije praštao. Igrajući na prvoj tabli protiv FIDE majstora Darka Mitrovića, samouvereno je odbio ponuđeni remi – imao je pešaka više, pozicija mu je izgledala dominantno. Ali, kao što šah često zna da pokaže – istina se otkriva tek nekoliko poteza kasnije. Kada je shvatio da mora da vrati tog istog pešaka, sam je ponudio remi. Bez reči su se saglasili – mir je zaključen bez daljeg igranja, a lekcija ostala duboko upisana.

 

Još upečatljivija bila je njegova partija u meču Kupa protiv ekipe iz Ivanjice, tadašnje prvoligaša, negde sredinom dvehiljaditih. Na drugoj tabli protiv iskusnog Bugarčića, Pera je u Sicilijanki – otvaranju koje već samo po sebi zahteva hrabrost – spektakularno žrtvovao konja na f5. Tišina koja je zavladala među prisutnim titulovanim igračima govorila je više od bilo kakvog komentara. Bila je to pozicija u kojoj su svi, makar i nesvesno, priznali genijalnost tog poteza. Partiju je, naravno, dobio – u velikom stilu.

 

Slobodan Milić – Pera bio je više od šahiste. Bio je saveznik, drug, sekretar kluba, oslonac u kriznim trenucima i neumorni borac kad je trebalo organizovati putovanja, mečeve. Bio je onaj čovek koji šah nije igrao samo figurama, već celim svojim bićem. Njegove pobede su se brojale, ali su njegove priče i potezi ostajali u sećanju daleko duže od rezultata.

 

U klubu se i danas, dok novi klinci uče prve matove, prepričavaju Perine partije. On je dokaz da šah nije samo za ranozapočete genijalce – već i za one koji stignu kasnije, ali stignu svim srcem.