Jednostavno, sa povratkom Saše Vukašinovića iz Niša šah u Surdulici dobija neku novu dimenziju. Neki stari običaji u rukovođenju klubom, neke loše navike od ranije koje su vladale u prethodnom klubu u Surdulici, sve je to stavljeno ad akta i formiran novi klub u saradnji sa dvojicom prijatelja, Perom i Cobijem – RADNIK. 

Juna 1996. godine je počela realizacija ideje oko formiranja ekipe, da bi 1998. godine klub i zvanično bio registrovan. 

Tu je počela priča koja i danas traje. 

Kroz početne 10 godine i igračka i organizaciona lokomotiva kluba postavila je kulturne i šahovske temelje funkcionisanja kluba, kojih se on i danas pridržava. Poštenje, poštovanje protivnika, šahovska kultura su nešto što je sa ličnog preneo na profil kluba.

Kao prvi igrač ekipe imao je i najteži zadatak tokom dugog niza godina, boreći se protiv najboljih šahista iz istočne i južne Srbije.

Nekoliko partija je zaslužilo pažnju u njegovoj karijeri. Ponajpre pobeda protiv FM Bobana Nikolića, šahiste za koje se kaže igračina, pogotovo u periodu pre 2000. godine. Njihova partija je bila vatromet specifičnih poteza u poznatoj varijanti Benko gambita u kojoj se Saša bolje snašao i odneo vrednu pobedu. 

Najzanimljivija u karijeri i možda najatraktivnija pobeda je bila protiv GM Nikole Nestorovića na turniru u Obrenovcu koju je Saša dobio u prvom kolu u minijaturi, da bi potom GM Nestorović zabeležio niz od 7 pobeda u nizu završivši u vrhu tabele. 
Link prema partiji.

Sjajnim rezultatom smatra se i remi protiv GM Miroslava Miljkovića tada IM koji je kasnije napravio vrhunsku karijeru. 

Bogata karijeru kruniše kao član Šahovskog kluba Radnik 2025. godine, kao osvajača Kupa Svetozara Gligorića. 

E sad ovde bi trebao biti neki sažetak ili kraj, ali on nije na vidiku i priča i dalje traje…