Krajem šezdesetih godina prošlog veka, dok su ulice Surdulice još bile utihnule pred dolaskom modernog doba, jedan čovek je – tiho, bez pompe – uneo promenu koja će ostaviti trajan trag u istoriji malog grada. Zvao se Dobrivoje Tasić-Smith. U ruci nije držao oružje, niti politički manifest – već šahovsku knjigu.
Tasić-Smith je bio čovek sa širim pogledima, koji je već tada razumeo vrednost znanja i igre uma. U vreme kada je šah još bio zabava za odabrane, elitna disciplina za profesore, inženjere i ponekog radoznalog studenta, Dobrivoje je doneo knjigu o šahu u Surdulicu – i što je još važnije, nije je čuvao za sebe. Otvorio ju je svima.
Ta knjiga nije bila samo zbir poteza i teorijskih varijanti; bila je prozor u svet. Mladići iz Surdulice, dotad zaneseni fudbalom i lokalnim pričama, odjednom su počeli da se okupljaju oko šahovske table, proučavaju otvaranja, vežbaju taktike. Dobrivoje je strpljivo objašnjavao, korak po korak, zakonitosti igre kraljeva. Njegova strast bila je zarazna. Ljudi su ga počeli zvati “učiteljom šaha”, iako nikada nije tražio takvu titulu.
Oni koji su tada naučili prve poteze zahvaljujući njemu, kasnije su prenosili znanje dalje. Mnogi od njih učestvovali su na regionalnim i republičkim turnirima. Šahovska sekcija u Surdulici nikla je iz njegovog truda i nesebične želje da podeli ono što zna.
Danas, decenijama kasnije, Dobrivoje Tasić-Smith ostaje simbol tihe revolucije u Surdulici – revolucije razuma, duha i zajedništva. U vremenu kada su knjige bile retkost, a šah privilegija, on je doneo znanje i pretvorio ga u poklon za sve. I zato, svaki put kad se u Surdulici odigra partija šaha, negde u senkama figura lebdi duh Dobrivoja – čoveka koji je prvu šahovsku knjigu pretvorio u seme koje i dalje rađa plodove.